Marijana Palatin

Loza u jeseni

Črljenim, bijelim i črnim perjem obličena žuna se spusti na hrast

punim elanom splazni do najviše trule kite – to joj je velika strast,

tok tok tok, tok tok tok.

Lišće pada: žuto, kafecko, črljeno i zeleno

obraća se u vjetru, načinja piruete, tanca u ritmu skerešno,

šiuuuu šiuuuu šiuuuu.

Bojažljiva črljenkasta viverica frca od jednoga stabla do drugoga

pušasti rep izgleda kot antena kad išće orih krugloga,

tap tap tap, tap tap tap.

I onda je još srna, ka žere želude, vrganje i lozne kopine

sunčani traki se lamlju u velikim očima puni miline i tepline,

ham ham ham, ham ham ham.

download/preuzimanje: PDF-dokument

Marijana Palatin_Loza u jeseni

Marijana Palatin

Pauza na školskom dvoru

Jedan, dva, tri,

vrijed smo na šujci svi!

Četire, pet, šest,

lipše nego test!

Sedam, osam, devet,

nimamo skrbi preveć!

Deset, jedanaest, dvanaest,

odmah će tući trinaest!

Kad učitelj zagleda nas sve,

zaviknut će glasno NE!

Zazvonit će nova ura,

počet će daljnja muka!

download/preuzimanje: PDF-dokument

Marijana Palatin_Pauza na školskom dvoru

Marijana Palatin

Mrvunac Oro i pauk Lipotica

Ženski pauk Lipotica je bio na putu do lipoga i mirnoga mjesta, kade bi mogao znesti svoja jaja. Jur pred jednim danom je stavio željni cilj u navigaciju svojega hendija i od onda slijedio je putničkim preporukam. Polag te navigacije već nije imao daleko do cilja. Ipak ga je presenetilo vihorno i jako nevrimenasto vrime, tako da se je morao odmah kade shraniti. Dospio je do neke škulje u zemlji, u ku je kanio splazniti. Mislio je, da će i onde moći znesti svoja jaja. No, kad je došao do ulaza je upametzeo, da pelja ova škulja u kanalni sistem mrvuncev. Cijela črijeda je marljivo simo-tamo bižala, mrvunci su nosili zrnca zemlje, ostatke lišća i mnogo drugoga dugovanja i vladala je velika larma. A larma je postala još glasnija, kad su opazili Lipoticu na ulazu. Nije dugo duralo i mrvunac Oro, on je bio zastupnik kraljice, je stupio pred Lipoticu. „Ča kaniš ovde? Ča ne vidiš, da nije mjesta i da smo jako zaposleni?“, rekao je Oro oštrim glasom. A pauk Lipotica je odgovorio: „Ja bi prosila samo za čuvano mjesto, kade morem znesti svoja jaja. Nažalost si ne morem ništ drugoga iskati, ar vani se pripravlja jako nevrime. Prosim da bi se mogla ovde shraniti“, razložio je pauk Lipotica svoju situaciju. …

download/preuzimanje: PDF-dokument

Marijana Palatin_Mrvunac Oro i pauk Lipotica

Doroteja Zeichmann

• ljubav prošlih generacijov
• ljubav je daljedavanje
• ultra
• samo poslušat
• breza

download/preuzimanje: PDF-dokument

DZ_pjesme za Kalendar Gradišće 2022

Ovde bi mogao biti tvoj audiozapis neke Zeichmannove pjesme.

Uzmi mobitel, klikni na recorder i pošalji snim-ljenu pjesmu na ured@hrvatskenovine.at!

‚ured@hrvatskenovine.at‘

Mate Meršić Miloradić

• Krt

download/preuzimanje: PDF-dokument

Mate Meršić Miloradić_Krt

Franjo Meršić

• Moja domovina

download/preuzimanje: PDF-dokument

Franjo Meršić_Moja domovina Gradišće!

Anton Leopold

• Zora na Gori
• Majka

download/preuzimanje: PDF-dokument

Anton Leopold_Zora na Gori

Anton Leopold_Majka

Mate Šinković

• Prvi dan va školi

download/preuzimanje: PDF-dokument

Mate Šinković_Prvi dan va školi

Ivana Brlić-Mažuranić

Čudnovate zgode šegrta Hlapića

KOD MAJSTORA MRKONJE

1.

Šegrt Hlapić

Bio je neki mali cipelarski šegrt ili inuš, ki nije imao ni oca ni majke. Zvao se je Hlapić.

Hlapić je bio malen kot lakat, a veseo kot ptica. Cijel dan je sidio u poderani hlača i črljenoj košulji na malom cipelarskom stolcu, ki je imao tri noge, i cijeli dan je zabijao cveke u čizme i šio cipele. Cijeli dan je fućkao i pjevao pri poslu.

Hlapićev gospodar zvao se majstor Mrkonja, a bio je zao i strašan. Tako je bio velik, da mu je glava dosigala do plafona u njihovoj maloj sobi. Imao je guste, kuštrave vlase kot lav, a duge brke (mustaće) do ramena. Njegov glas bio je tako jak i gruban kot u medvida.

Majstoru Mrkonji dogodila se je jedanput u životu velika žalost i nesrića, pa je odonda bio vrlo tvrdoga srca. Kakova se je nesrića dogodila majstoru Mrkonji, to će se istom mnogo kasnije iz ove knjige doznati.

Majstor Mrkonja bio je ada tvrdoga srca i vrlo nepravičan, pa je psovao i vikao na Hlapića kad god je bio zlovoljan.

Majstorica je bila jako dobra. I njoj se je dogodila ista žalost kot i majstoru Mrkonji. No ona je od te dobe postala još bolja i imala je vrlo dobro srce. Hlapića je jako ljubila.

Ali i ona se je bojala majstora Mrkonje. Kad god je nosila Hlapiću friškoga kruha, uvijek ga je sakrivala pod pregaču, da majstor ne vidi, jer je majstor zapovidao, da se Hlapiću daje on tvrdi i stari kruh, a majstorica je znala, da Hlapić rado ji meki krušac.

Hlapić je imao samo jedne poderane hlače i još jedne, ke mu je majstorica načinila od zelenoga sukna. To sukno je bilo ostalo od majstorove zelene pregače, pa je majstor zapovidao svojoj ženi, da načini od toga Hlapiću hlače. Hlapić je imao u ti hlača tako zelene noge kot žaba, zato ih nije rado nosio, jer su mu se drugi šegrti rugali. Majstor Mrkonja je zapovidao, da ih mora nositi u nedilju. Hlapić je bio uvijek dobre volje, ter kad je vidio da mora nositi te hlače, počeo se i sam šaliti. Kreketao je „kre-kre“ kot žaba, kadgod si je oblikao zelene hlače.

Kad su vidili drugi šegrti, da se Hlapić šali, nisu mu se već rugali, nego su se igrali s njim po nedilje i vrlo su ga ljubili.

Samo majstor Mrkonja nije smio viditi, da se Hlapić igra, jer bi ga on odmah otirao domom.

Tako je živio Hlapić kod majstora Mrkonje i nije mu bilo dobro. Ali on bi bio ipak bogzna kako dugo ostao ondje, da se nije dogodilo nešto, ča je Hlapića preveć ražalostilo. …

download/preuzimanje (PDF)

Ivana Brlić-Mažuranić_Šegrt Hlapić

2. izdanje: HŠtD,  2020. reprint
(knjiga stoji : 9,5 eurov)

Prvo izdanje:  Ignac Horvat, HND, 1960.

download/preuzimanje:

Ignac Horvat_Hlapić_1960