Jednostavni zapis
B: Kadi stanujete?
A: Na Poljanci, hauznumera nojn (broj devet).
B: Kada ste se rodili?
A: Najcenhundert cvaradrajsig (1932.). Da, da, ću već najncig bit. Vo lito ću najncig (90). … No sin, sin dojde svaki dan, a ta je u Riedlingsdorfu oženut. Ta dojde onako, čera ga švigertohte ovo bila ta ovo čistit, a sada na kuru u Oberwalterstorfu, na kuru na tri tajedne.
B: A onda Vam sin pa snaha pomažu, ne?
A: Da, ta dojde, sin dojde, ta u špitalju djela, ona djela u špitalju, on djela u špitalju. A ta drugi je u Beču. Imam dva sine.
B: Tako, a znaju i sini hrvatski?
A: Razumu sve, ali pominat se ne znaju ništ, nigdi.
B: Dobro.
A: Prodat je ne morem. Što velim hrvatski, to sve razumu.
B: Što ste Vi djelali dokle ste bili mladi? Što ste djelali kroz žitak?
A: Od škole smo vandošli, sam taki u ler (Lehre) došal u Pinkafelj, … oto sam bio tri i pol ljeta…
B: Što ste se učili?
A: Šnajder. Oto sam bija tri pol ljeta, onda sam bio dva ljeta u Rohuncu pri Sukliću, to je onako poznat ta Suklić kšeft, da, onda šest ljet u Beču.
B: A iz Beča ste onda svaki tajedan mogli…?
A: Onda ne, ne, u Beču sam bio, svaki misec ali svaki dva misec jednoč sam došal. Onda su tako dugo da se moram doma dojt, doma dojt. Bar bi bija u Beču ostao, bi si čuda bio zašporit nek ovo djelo ovo. No sigurno, no toliko djelat ne bi bio pravao nek ovo na Poljanci.
B: A što ste na Poljanci onda djelali?
A: No ono na virtšoftu. Znate, onako veliki virtšoft nismo mali, znate, onako kad je prvo to bilo. … Kad je drugo djelo na virtšoftu bilo, drugač, ali…
B: A što ste onda, kad ste ovde djelali, što ste sve na polju sijali?
A: No se prvo što se sve sijalo, žito i, i majsns je bilo krumpiri i brgunda, to smo štendig bili na laptu, ne kot sad, sad se vozu pak je fertig, pol ure – gotovo se.
B: A je Vam gdo pomogal pri djelu, ste imali starinu, ali gdo Vam je pomogal?
A: Da, da, starinu smo mali. A ovo smo mali, mi nismo ovo bili, to je od oca teta bila, ta nije mala dice…
B: Ali na Poljanci se i danas još pomina po hrvatsku?
A: Jo, u par, u par hiž, ali ne čuda. Oto prik pri Zlatarić, i pri Pitnarovih, ali Erna, Erna večer neće znat, ali majsns se po hrvatski pominali. Hrvatski su svi znali. Ringpaur su gor nimški. Ta grosmudara, ona mala jedanajst dice, ali ta nije, nije znala hrvatski.
B: Njeva dica su se onda u selu naučila hrvatski.
A: Da, da, se u selu.
B: A čuvarnice onda niste imali?
A: Ne, ne, ovo nije bilo.
B: Kako ste onda Vi zrasli? Kadi su dica bila onda po danu?
A: Po selu, simo-tamo, jednoč u ovu hižu, onda u drugu hižu…, ali kindergortn, to prva nije bilo.
B: A starina se nisu bojala da će vam se što stat?
A: No aber vo. Ta su imali bar fraj ko mi moremo pojt. Ni oni nisu mogli čuda, kad su cijel dan po, po lapti bili. To se frija sve kapalo i sve. Kad sam ja još od Beča doma došao, sam doma došao, prva mi je otac dao kosu, dat kosit. Onda sam si mislio – bar bi bio Beču ostao. Kad sam ja prva kosio? … Kad su toliko da dojdem doma.
B: Na što se znate iz ditinstva spomenut, što Vam je lipo bilo?
A: Lipo bilo, po selu smo…, u svaki stan smo mogli pojt, kaj, kaj su dica bili, ibahaupt lipo bilo. A ne kot sad, sad ne moreš u stane pojt kamo. …
B: A što Vam nije lipo bilo?
A: Nismo imali kot sad, kot čokoladija, cukora – kad smo mogli to imat? Hekstns na Božiće su mogli što speć, pa toj već sve bilo. Da, da, ali drugač nije bilo čuda.
Po našu 2.dio, Ozvučena čitanka. Dodatak, HKDC, 2022.