Jednostavni zapis

B: /0.00/ Ilonka, ča ste htili djelat u zimi? Vako skupa dojt, perje čihat…

A: Oto je bilo jako dobro, perječihanje, kad sam još bila mlada, onda Moriška Jezerova Gribarova, ota je… smo tili šmerke tote poslušat ča se stare žene pominadu, ono va Novom seli kod Gribarovih htili perje čihat, onda, onoga ča je pokojni, Bog mu daj pokoj, Kope staramat, teta Reza su htili povidat njev mladi žitak s mužem, a nako su tili to vicašem govorit, da smo se mi onako htit šmerke to poslušat ter smijat, pak skoro pod stolom, /0.40/ ter to smo htile jako rado … išle perje čihat, aš na zadnje kad se je tilo, kad… kad smo zagotovit htile, onda su htili doprimit ali… ali suhe hruške, ali… ali jabuke, škalice suhe, ter to su htili nam skuhat, ter to smo htili jist pak onda je htil bit udomaš zadnji dan, onda je htilo bit tote svega šütemenja svega, onda smo htili pak tej, dobri tej, onda smo htili zato se ur ono tote ur smijat da ča ćemo dostat denas, /1.10/ ter oto smo rado išli, aš… onda i va Pešti kad san bila još dite, kade dite – divičica, onda kod Kerčevih, tote uz Cimitor, tote su bili teta Kate Kerčeva, tote se je htilo čihat, ota su htili nam onolike štorice napovidat, ter san rado išla va bandu, a onda kad sam ur bila… ferdjet ženska, onda smo onde jednoč je bil televizor vani, to znam, kod Luc… kod Olasa, kod Luckinih. Ter onda su, a i gori su nas zeli ter smo onda ono kade je dičak mühej imal, Morci, tote smo onda perje čihali. /1.48/ A na perje čihat, kade su znali dičaki da se perje čihe… čiše, onda su htili se pominat skupa dvama-trimi, ter su htili vrata odbušit, a perje je tilo po onom bižat od stola, znaš kako je htilo letit, to se kad cug dostane, ne, vakov smišicov je bilo. A te su htile žene zdivat čije je bilo perje, a ti su se kalafati htili smijat onda, ne, da ča…

B: /2.13/ A so, već dan je bil, ali nek jedan dan, ali… jedan tajedan?

A: Ne, ne jedan, ne jedan dan, nek to smo onda par dan išli, par dan, oto (…) koliko su imali gusak, ne, koliko se… je ka imala nek četire-pet guskov, neka je imala strašan šor guskov, žena, ne, ter onda te su po puti išle, no nij bil vako moderni svit da se ništ ne smi, vo ne i to ne, i svinja ako je va stani i to je falinga, i to je falinga, ako kukuriče peteh – sve je falinga, sad ur čujem već mjesti kade je još ča, onda je… onda je toga svega bilo, ter, ter onda… onda je to… dosljek je to perje duralo, donjek smo djelali, je kad osam dan, je kad dva tajedne. /2.53/ Dvi-tri ure se je to htilo… Ali rado smo išli svi, tote smo onoliko smišicov, svega htile čuti, ter… ter sve. Rado… Jako rado sam išla.

B: A na čega su tili hasnovat perje?

A: Hat vankuše načinjit… kad se divičica… Ali su htili reć sta… ḁkori stare žene, da ta… auštafirat se mora, ne nek plahte, pak… pak ručnike, pak oto kupit, nek… nek… nek vankuše, dvi dunje se jednoj divičici mora auštafirat, dvi dunje, pa četire vankuše cuj. /3.29/ No majka su mi dali veljek jednu dunju, aš i mi smo onda imali guske abaj, dole kad smo još stali va Pešti, guske su, ali veljek su mi dale jednu dunju, jednu dunju veljek, pak dvi vankuše cuj, a drugu da, da kad se zopet načinji to, ne. To se je moralo zisčihat pak oto se, no ter oto je bilo tako kot… kot… da to sto procentov mora bit, aš prez toga se ne more odat. To je bilo onda takova moda, ali ča ću reć, ne. /3:58/

Po našu 2.dio, Ozvučena čitanka. Dodatak, HKDC, 2022.

Po našu 2_dodatak_naslovna

Jednostavni zapis

A: /0.00/ Stanujem u Otavi, ja sam iz Otave.

B: Da ovde su zvon svetili, ne.

A: Je, je. A poslidnji zvon, ča smo dostali ovde, to je … moj otac je imao tako elkave/LKW tr su prošli zis njim va Sankt Florijan po zvone. I ovde ča vozu s konji, ja ne znam, ča je to. Ali je ovde biškup došao, pogledajte, kad su vi mladi. A ja znam, ja sam još biškupa pozdravila, Laszlo, ne, prlje ur. /0.26/ Ovo je moj razred, … ne, ovde ja već nisam bila, kad ja sam po petom razredu išla va hauptšule. Prlje nijedan nije išao va haupšuj, samo ja, samo ja. Ta učitelj, ta već nije trauf, to je bio Martinković iz Pandrofa je bio. A on je svenek mojim roditeljem rekao „Dajte ju školu, dajte ju školu, dajte ju školu“. „Jo, mi ju pravamo za djelo, za djelo. Ja sam bila va glavnoj školi pak još dva junaki, ta… /0,52/

B: Ča su roditelji djelali, pak kako je bilo?

A: Roditelji su bili seljaki i naš otac je tržio još zis prašćići tako, tr …. Jo, djelat je morala mama, i ja sam ur morala djelat, pomoć. Ja sam ur morala pojt krave past i sve, sve, mi smo morali zaran djelat, kad ta … no ja sam morala … druge su se išle šetat, a ja sam morala pojt krave past i va nedilje tr sam se plakala. /1.22/ A kod sam… jo, ali tako mi ništ ni falilo, ali to sam hojt morala svenek, ne. A pak sam, ča bi rekla, no jo moja sestra je bila čuda mladja, kad je bila ona osam, bila ja petnajst ur, onda sam ur morala čuda djelat, a onda sam pak ur šli … šla va glavnu školu, a ja sam morala svenek djelat, ja sam si to morala se ukrast, ča sam se učila, jo, vrime za učnju. A pak, kad sam, pak sam išla Željezno va tu ekonomsku školu, no tr tote, tote sam morala, kad sam, naš otac se nije znao, onda su stopr traktori došli, ne, on se nije znao tako s motori, nije znao traktor se vozit. /2.04/ Pa su mi napisali, na ki lapat neka dojdem s traktorom. Jezuš no, a pa, zadaću si knoći načinjit, ne. Kad smo, kad smo krumplje znimali ili bregundu sam morala knoći pomagat slagat to sve, slagat to sve, a pak sam se morala stopr učit, a oni, njim to nije… njim to nije bilo ništ, oni gor nisu htili, da se ja učim. Ona je prva pomoć, su rekli. Ta bi nam morala pomagat, ne, tr, tr, tr nisu … njim to bilo tako pravo. Znate, kako je to bilo? /2.40/ Sad gredu s dicom se najavit školu tr tako, a ja, ja sam, ja, meni nisu da… ja sam tako rado htila nastat učiteljica, ne. No kaj, ti si prva pomoć, ti nam moraš pomoć i tako. Pak je bila mama jedan čas betežna, no tr sam morala, prlje neg se … sam se školu vozila, sam morala ur svinje krmit, i … mö …kako dojit nisam morala, ali skidat svinjam, tr, tr svinje krmit, tr s mlikom pojt, to sve sam morala.  /3.10/ A pak je, pak sam rekla, ja kanim pojt školu, a kad ne smim učiteljica nastat, grem Željezno va ti handelsšule, ne. No ja sam tamo išla sama, sam se najavila i se, pak sam … sam dostala, da smim dojt, ne. Aufnahmsprüfung smo imali, tr njim gor nije bilo pravo. (…) pa sam došla Željezno školu, a tote je bilo i Hrvaticov. Tote su bile i Cindrovke i Trajštovke i onde sam imala dvi Pajngrčanke, zis timi sam sad još, kad je strefim, dobra. Ali te znadu dobro. Jo ovde se nisu ljudi, svenek manje, svenek manje, pominali. Školi, kad ste rekli školi, smo se po nimšku, ajzo da, učili ovde ur. A to po hrvatsku hojt ča mrvu. /3.58/

Po našu 2.dio, Ozvučena čitanka. Dodatak, HKDC, 2022.

Po našu 2_dodatak_naslovna

Jednostavni zapis

A: /0.00/ A ka… kad idem va lozu, ovde… tote kod (…) kad smo htili tote van projt, i, mi tote nismo, kad smo dica bili, smo htili pojt na vrganje, pak na kostanje, ti, mi nismo mogli, nismo znali kako ćemo skroz projt, aš je potok bil, i kad je htila velika godina dojt, pak skoro nismo znali prik. A sada, po, po onom moreš projt skroz, pak nije vode ništ. /0.31/ Na mjesta je je, onde (…) bud onde je zviranjak, odanjek zano dojde ča, a ovde prik ne dojde ništ, ni vode ni kaplje. Po jarki se moreš šetat. A mer vidim da nije vode, nije vode.

B: Sve suho.

A: I ko meru curi, oto se veljek se zgine. (…)

B: No sada onda za, za smrt ćemo se meru… Da kako je to bilo kad je gdo umiral? … To je sve selo znalo onda gvišno, ne?

A: /1.09/ Mi smo svi znali, ali moj… Ja sam tako ča pojerbala da se ja mrtvaca… sam se jako htila bojat. Ali znaš zač? Da ti ja povidam. Kad su Hutarov tetac umrli, ja ne znam koliko ljet sam bila, sam bila dar deset ali osam, ti, ja sam se onako bojala… a ću ti povidat da zač? Ovo je va našoj „csoladi örökség“. Ne nek ja sam se va ovom bojala, naša majka su se bojali, i moja mujda ko…, i moja mat se je bojala, a i ja. A i naša Mori je tako, ovo smo mi pojerbali. /1.49/ Onda znaš, Hutarov tetac su umrli, onda se je to začelo. A onda se je doma htilo molit, ne, su se htili pojt ono… kako su to htili reć… Mrtvac je htil bit doma, ter su htili, ne, pojt na karmine…, ali dvorit, da. Dvorit! Dobro. A to je sve meni pred očima bilo, ti. A ja jednoč va noći, pak se je meni sanjalo – Hutarov tetac po kolovajki ubaja! Ja sam se onako htila bojat…

B: Ča je to kolovajka?

A: /2.29/ Kolovajka je oto kad su dva… dva stani skupa, ne, ter je ovako jedan…

B: Put med njimi?

A: Da, da se nutra ide, znaš, se more… tomu mi kolovajka velimo. (…) A i kod Hutarovih je, ne kade je sada, tote uz nas je bil jedan župolj stan, i tote je bilo ovako ono, ter se je, znaš, to meni sanjalo da va kolovajki Hutarov tetac idu ti… A meni se je htilo to tako, a te… A znaš, a ja, ja san se htila… no sad već ne, a ja ne znam kako dugo, ja sam se htila tako bojat, /3.13/ Ja sam htila tako bižat domon kot kad me htili bili strijat. (…) Ali pak donjek ti mene još i va hajzl nisu mogli zignat, naša majka su me… ovo je istina… naša majka su me morali pojt van sprohodit, aš donjek nije bil mrtvac, ali to je bil po onom bar gdo, donjek ja mira nisam imala. /3.38/

Po našu 2.dio, Ozvučena čitanka. Dodatak, HKDC, 2022.

Po našu 2_dodatak_naslovna

 

Jednostavni zapis

B: Kadi stanujete?

A: Na Poljanci, hauznumera nojn (broj devet).

B: Kada ste se rodili?

A: Najcenhundert cvaradrajsig (1932.). Da, da, ću već najncig bit. Vo lito ću najncig (90). … No sin, sin dojde svaki dan, a ta je u Riedlingsdorfu oženut. Ta dojde onako, čera ga švigertohte ovo bila ta ovo čistit, a sada na kuru u Oberwalterstorfu, na kuru na tri tajedne.

B: A onda Vam sin pa snaha pomažu, ne?

A: Da, ta dojde, sin dojde, ta u špitalju djela, ona djela u špitalju, on djela u špitalju. A ta drugi je u Beču. Imam dva sine.

B: Tako, a znaju i sini hrvatski?

A: Razumu sve, ali pominat se ne znaju ništ, nigdi.

B: Dobro.

A: Prodat je ne morem. Što velim hrvatski, to sve razumu.

B: Što ste Vi djelali dokle ste bili mladi? Što ste djelali kroz žitak?

A: Od škole smo vandošli, sam taki u ler (Lehre) došal u Pinkafelj, … oto sam bio tri i pol ljeta…

B: Što ste se učili?

A: Šnajder. Oto sam bija tri pol ljeta, onda sam bio dva ljeta u Rohuncu pri Sukliću, to je onako poznat ta Suklić kšeft, da, onda šest ljet u Beču.

B: A iz Beča ste onda svaki tajedan mogli…?

A: Onda ne, ne, u Beču sam bio, svaki misec ali svaki dva misec jednoč sam došal. Onda su tako dugo da se moram doma dojt, doma dojt. Bar bi bija u Beču ostao, bi si čuda bio zašporit nek ovo djelo ovo. No sigurno, no toliko djelat ne bi bio pravao nek ovo na Poljanci.

B: A što ste na Poljanci onda djelali?

A: No ono na virtšoftu. Znate, onako veliki virtšoft nismo mali, znate, onako kad je prvo to bilo. … Kad je drugo djelo na virtšoftu bilo, drugač, ali…

B: A što ste onda, kad ste ovde djelali, što ste sve na polju sijali?

A: No se prvo što se sve sijalo, žito i, i majsns je bilo krumpiri i brgunda, to smo štendig bili na laptu, ne kot sad, sad se vozu pak je fertig, pol ure – gotovo se.

B: A je Vam gdo pomogal pri djelu, ste imali starinu, ali gdo Vam je pomogal?

A: Da, da, starinu smo mali. A ovo smo mali, mi nismo ovo bili, to je od oca teta bila, ta nije mala dice…

B: Ali na Poljanci se i danas još pomina po hrvatsku?

A: Jo, u par, u par hiž, ali ne čuda. Oto prik pri Zlatarić, i pri Pitnarovih, ali Erna, Erna večer neće znat, ali majsns se po hrvatski pominali. Hrvatski su svi znali. Ringpaur su gor nimški. Ta grosmudara, ona mala jedanajst dice, ali ta nije, nije znala hrvatski.

B: Njeva dica su se onda u selu naučila hrvatski.

A: Da, da, se u selu.

B: A čuvarnice onda niste imali?

A: Ne, ne, ovo nije bilo.

B: Kako ste onda Vi zrasli? Kadi su dica bila onda po danu?

A: Po selu, simo-tamo, jednoč u ovu hižu, onda u drugu hižu…, ali kindergortn, to prva nije bilo.

B: A starina se nisu bojala da će vam se što stat?

A: No aber vo. Ta su imali bar fraj ko mi moremo pojt. Ni oni nisu mogli čuda, kad su cijel dan po, po lapti bili. To se frija sve kapalo i sve. Kad sam ja još od Beča doma došao, sam doma došao, prva mi je otac dao kosu, dat kosit. Onda sam si mislio – bar bi bio Beču ostao. Kad sam ja prva kosio? … Kad su toliko da dojdem doma.

B: Na što se znate iz ditinstva spomenut, što Vam je lipo bilo?

A: Lipo bilo, po selu smo…, u svaki stan smo mogli pojt, kaj, kaj su dica bili, ibahaupt lipo bilo. A ne kot sad, sad ne moreš u stane pojt kamo. …

B: A što Vam nije lipo bilo?

A: Nismo imali kot sad, kot čokoladija, cukora – kad smo mogli to imat? Hekstns na Božiće su mogli što speć, pa toj već sve bilo. Da, da, ali drugač nije bilo čuda.

Po našu 2.dio, Ozvučena čitanka. Dodatak, HKDC, 2022.

Po našu 2_dodatak_naslovna

Jednostavni zapis

/0.00/ Ja sam bila va kašteli, svenek sam tako ćutila, da ja imam najlipše djelo, va kašteli je socijališ, oto tako starni dom bil, ta se je otprl šezdeset šestoga tako, znam, u protulići, a ja četrnajstljetna, otac su bili odzdol moj, ter su došli da bi pravali koga, aš da je, tako, onda je još bil siromaški svit, ali papriku, paradajzle pak ovako se su prodavali va kašteli, /0.38/ ter, a to je bilo uber, ča nisu već mogli pohasnovat, tr tako da ćedu je tako prodat, a na to da bi pravali ki bi pisal, tr ti li neću pojt, tako četire ure san nek onda mogla djelat, tr san rekla de hojt ne, ter san tako hojt onde bila, a u zimi pak va veži, va krpjeti bila, /1.00/ svenek san htila reć, da je moje djelo najlipše, aš su mi se veselili kad sam pak tako, aš san se svenek veselila, da ja sad iman djela, sad ja moren s ovim pomoć staramateri, aš oni su mene odhranili ovde va ovom stani, ali i oni su se veselili da sad meru iman djela, da ću pomoć meru, a i ja da sam sad staramateri pomogla, oni meni, ja njim, ter tako sam svenek bila vesela. /1.28/

A sada ča djelate?

/1.29/ A sad sam va penziji, ur skoro dvajsetpet ljet, aš ja san još mogla pojt zis pedeset pet leti, sad sam doma, meru čuvam dicu, imamo vinograd, tote san jako rado, ja sam svenek rado vani, vani kade vidim drivje, /1.45/ onda velim, „ovo je Božje čudo“, va svakoj kitici oto vidim, ali to je istina, va vodi, va svem, zaistinu, to nek va naturi človik tako ćuti, a va jednoj hiži gonc tako ne znam kot vani, vani sam spolom vesela, aš ovde mi je lipo. /2.06/

Vi ste rado pekli?

Da, aš sam imala, bud, veljek jedan za drugom dicu, a dica su svenek rado slatko, ter sam se tako začela, ter san htila pitat, vako starje žene, a i od staramatere, aš i prvo su htili, i ako su nek na kiritof pak na svetke, ali i onda, /2.25/ no ja sam pak pet dice imala, onda svakomu, ko je imal tako rodjendan, ali kakov svetak, onda sam svakomu prvo htila turtu, svenek, mr još, još i imamo na kipici tako, /2.40/ ali sad sam jur turte ostavila, sad oto pečen, ča si prosidu, ča ki rado, /2.47/ ali, ter zano sam se ja zano začela, i zaistinu sam rado aš su se dica veselila, no sad, sad, majka su mi vo spekli, majka su nam ovo, a onda pak svenek duplo svenek, da si svaki dost toga, slatkoće naji, i tovaruši su htili rado da, i tovaruši su htili rado dojt, aš tako je bilo za svakoga.

Kakovoga jila je još bilo?

/3.09/ Hrenovicu ja još svenek načinjim, ali i kad u zimi, otu onako, ko odnesem dici, otu onako rado, aš im je ne tako gusto, oto nij svaku nediju, aš sad volu dica va prezli, velidu, no ča ćete ovo ali ono, ne velu oto, ali kad je skuhano, onda se veselu; najbolje je zis govedskim mesom, je najbolje, ali tako ne svenek projdemo po govedskoga /3.41/ onda je svinsko, dobru supu, mora bit jaka, ter žemlje tako sdinstat meru, pak hrena na nje, ali ja načinjim svenek i softa, prvo supu onda ta hren, meru octa, meru cukora, meru soli, tr onda se to zis kipućom supom zalije, pak octa sam rekla, da, ter onda je to dobar soft, ta je dobar i mlačan i mrzal, /4.10/ za onim se pak hrenovica, pak se lipo va, va supi ostavi to meso, da se ne zisuši, tr onda se s tim softom ji, oto su htili staramat na gusto pak smo je svenek rado jili, tr sad, sad i mi rjedje, sad je zano rado. Pak onda ovde je, oš bar kako je to lakocjeno, ja si onako va ljetodani jednoč, požejim žgance, ali nek onda kad je salata, ali buborke friške, /4.41/ no onda je i moj muž poji; gusto ne, znam va ljetodani jednoč, ali onda nam dobro spadu, zaistinu.

Po našu 2.dio, Ozvučena čitanka. Dodatak, HKDC, 2022.

Po našu 2_dodatak_naslovna

Jednostavni zapis

A: /0.00/ Na ditinstvo se spominjam, kako smo (sa) sestrom, roditeljimi i starimocem živili, puno svega imam pred očima, i se erinam  na lipe stare povidajke, kot smo kod stola sidili, skupa, svenek je došlo ča najpr od čega se je moglo pominat, ko su imali lazno po djelu, onda smo se svenek igrali uz povidajke, smo si mlin namoljali, pažon, kukorice smo brojili, devet – devet, s tim se je moralo igrat /0.36/, to gvišno svaki pozna kako to ide, tr smo htili čekat gdo će dobit, onda nediju smo va crikvu išli, maši, dopodne, a po objedu litaniju zopet molit, zatim je bilo najlipše po selu na cesti kad smo se prošetali, smo prošli majke roditelje i brata familiju pogledati /1.04/, najbolje se mi divičice na te fajne turte, kolače spominjamo, smo čekali da nas ponudu, svenek smo bili ponudit vino, slatkarijom /1.16/, potom smo i va cimitor prošli, i molili za naše ki već nisu s nami bili /1.22/. Strašno mi je bilo, ako si najzad pomislim, da, ko, kad je moje majke otac, moj stari͜otac bolestan bil, i tako, da se je jako teško pominal, nij ga bilo razumit, a mene je tamo zval tr mi je, a, čuda ča rekal, ali ja nisam razumila /1.41/, a on je pa nek s rukom manul, obrnul se je, pa je zaspal tako, da se je već utrudil, a mene je to tako bolilo, da se nisam mogla nazadnje s njim pominat, nisam razumila, nisam mu mogla ništ reć, to, to mi bilo onako, to je bilo strašno meru.

B: Kade ste va školu hodili?

A: /2.00/ Škola mi je bila va seli, osam razredov sam zvigizdila na Undi, učili smo se po ugrsku i po hrvatsku, školske knjige, tulikaj madjarske i hrvatske smo imali, učiteji su nam živili na Undi, ali i madjarske učiteljice smo dostali /2.23/; va školi smo se učili i vjeronauk, za vjeru va školi, bud, na madjarskom jeziku, s gospodinom Lörinc Varga, oni su nam bili Madjar, oni su nas pripravili na ͜pričešćanje i na bermanje, i to smo va školi dostali, pak onda va crikvi, onda smo imali va crikvi probe, da bude se dobro išlo,

B: Kako ste bili obličeni:

A: /2.52/ Hat va opravu si je svaki tako rikta, hojt lipu bijelu pratež, ali kot pričešćanja; na glavi je bil vijenac, pa onda lipo bijela pratež, na bermanje se već nij tako pravalo, to, komu se je ča dalo, kako su si mogli uredit da si pratež kupu, ali lipo smo bili spravljeni.

B: Kako je živila mladina?

A: /3.20/ Mladi smo skupa držali, skoro svaki dan smo se po djelu našli, pominali, jačili, hat nij bilo tako kod denas da mladi idedu va disko, po svakudaj, se zabavljat /3.36/. Mi smo bili va selu, skupa smo došli pred, pred kulturnim domom, tr tote smo tili, onde smo imali već onda i klub, kad smo rasli bolje mladina /3.51/. Onda smo se tote htili igrat, pominat, svaku nediju smo va kulturnom domu tancali, na muziku ploče. I moj muž je igra na harmonike, maloput sam i ja vukla harmonike /4.07/, ne tako kot moj muž dobro, ali onda nam je bilo i to dobro, da smo mogli tancat, valcer, tvist, rokenrol, no tango, i to je bilo za nas, ne kod sada da se drmadu /4.24/. Onda je bilo tako to lip tanac, to smo imali svenek zabav, nediju smo kumaj čekali da neka dojde, da otpru kultur. /4.34/

Po našu 2.dio, Ozvučena čitanka. Dodatak, HKDC, 2022.

Po našu 2_dodatak_naslovna