Jednostavni zapis
A: /0.00/ Stanujem u Otavi, ja sam iz Otave.
B: Da ovde su zvon svetili, ne.
A: Je, je. A poslidnji zvon, ča smo dostali ovde, to je … moj otac je imao tako elkave/LKW tr su prošli zis njim va Sankt Florijan po zvone. I ovde ča vozu s konji, ja ne znam, ča je to. Ali je ovde biškup došao, pogledajte, kad su vi mladi. A ja znam, ja sam još biškupa pozdravila, Laszlo, ne, prlje ur. /0.26/ Ovo je moj razred, … ne, ovde ja već nisam bila, kad ja sam po petom razredu išla va hauptšule. Prlje nijedan nije išao va haupšuj, samo ja, samo ja. Ta učitelj, ta već nije trauf, to je bio Martinković iz Pandrofa je bio. A on je svenek mojim roditeljem rekao „Dajte ju školu, dajte ju školu, dajte ju školu“. „Jo, mi ju pravamo za djelo, za djelo. Ja sam bila va glavnoj školi pak još dva junaki, ta… /0,52/
B: Ča su roditelji djelali, pak kako je bilo?
A: Roditelji su bili seljaki i naš otac je tržio još zis prašćići tako, tr …. Jo, djelat je morala mama, i ja sam ur morala djelat, pomoć. Ja sam ur morala pojt krave past i sve, sve, mi smo morali zaran djelat, kad ta … no ja sam morala … druge su se išle šetat, a ja sam morala pojt krave past i va nedilje tr sam se plakala. /1.22/ A kod sam… jo, ali tako mi ništ ni falilo, ali to sam hojt morala svenek, ne. A pak sam, ča bi rekla, no jo moja sestra je bila čuda mladja, kad je bila ona osam, bila ja petnajst ur, onda sam ur morala čuda djelat, a onda sam pak ur šli … šla va glavnu školu, a ja sam morala svenek djelat, ja sam si to morala se ukrast, ča sam se učila, jo, vrime za učnju. A pak, kad sam, pak sam išla Željezno va tu ekonomsku školu, no tr tote, tote sam morala, kad sam, naš otac se nije znao, onda su stopr traktori došli, ne, on se nije znao tako s motori, nije znao traktor se vozit. /2.04/ Pa su mi napisali, na ki lapat neka dojdem s traktorom. Jezuš no, a pa, zadaću si knoći načinjit, ne. Kad smo, kad smo krumplje znimali ili bregundu sam morala knoći pomagat slagat to sve, slagat to sve, a pak sam se morala stopr učit, a oni, njim to nije… njim to nije bilo ništ, oni gor nisu htili, da se ja učim. Ona je prva pomoć, su rekli. Ta bi nam morala pomagat, ne, tr, tr, tr nisu … njim to bilo tako pravo. Znate, kako je to bilo? /2.40/ Sad gredu s dicom se najavit školu tr tako, a ja, ja sam, ja, meni nisu da… ja sam tako rado htila nastat učiteljica, ne. No kaj, ti si prva pomoć, ti nam moraš pomoć i tako. Pak je bila mama jedan čas betežna, no tr sam morala, prlje neg se … sam se školu vozila, sam morala ur svinje krmit, i … mö …kako dojit nisam morala, ali skidat svinjam, tr, tr svinje krmit, tr s mlikom pojt, to sve sam morala. /3.10/ A pak je, pak sam rekla, ja kanim pojt školu, a kad ne smim učiteljica nastat, grem Željezno va ti handelsšule, ne. No ja sam tamo išla sama, sam se najavila i se, pak sam … sam dostala, da smim dojt, ne. Aufnahmsprüfung smo imali, tr njim gor nije bilo pravo. (…) pa sam došla Željezno školu, a tote je bilo i Hrvaticov. Tote su bile i Cindrovke i Trajštovke i onde sam imala dvi Pajngrčanke, zis timi sam sad još, kad je strefim, dobra. Ali te znadu dobro. Jo ovde se nisu ljudi, svenek manje, svenek manje, pominali. Školi, kad ste rekli školi, smo se po nimšku, ajzo da, učili ovde ur. A to po hrvatsku hojt ča mrvu. /3.58/
Po našu 2.dio, Ozvučena čitanka. Dodatak, HKDC, 2022.