Andrea Kerstinger čita o dragi uspomena.
…Ki je poznao moju staramajku, ta će moći potvrditi, da je bila jako ljubezna žena, ali da je imala i svoje principe, kot sam je sada nakratko natuknula. I morebit to nisam svenek razumila kad sam još bila mala, ali jedno joj je bilo isto jako važno – i to je svenek htila ponoviti: „Mi se doma po hrvatsku!“ Ona je bila osvidočena o tom, da se materinski, hrvatski jezik more dobro naučiti doma u stanu – a to nimško će onda ionako od samoga dojti. Sada sam odrašćena i gizdava na moj materinski jezik i na sve druge jezike, ke više-manje dobro govorim. Hvala Bogu su moja mama i staramajka bile tako samosvisne i su me naučile hrvatsku rič.
Zato – ali pravoda i za sve drugo lipo ča sam smila doživiti u svojem ditinstvu – velim: „Lipo Bog plati!“
1. dio:
2. dio:
čita: Ivan Rotter
Vrime je tako kot su ljudi.
A starih ljudi nij.
Ki pita, ta nerado dâ!
Jist se mora to, ča na stol dojde!
Ti nigdar nećeš prvoga vrganja najt!
Ki je knoći junak, ta mora bit i jutro!
A za divičicu se to gor ne dostoji!
Mi se doma po hrvatsku!
Lipo Bog plati!
download/preuzimanje teksta/dokumenta: PDF
Andrea Kerstinger_Drage uspomene
Kalendar Gradišće 2025: